KOMPOZITOR PUCAO SEBI U RUKU: Zvao sam hitnu, a prvo je ušla policija u stan
Aleksandar Milić Mili, osim dugogodišnje uspešne karijere kao kompozitora i producenta, o kojoj bi mogao da priča danima, ima i veoma zanimljiv privatan život. Mili je sada gostujuću u jednom potkastu, otkrio da je sebi pucao u ruku.
Mili je otvoreno govorio o grešci prilikom korišćenja oružja koja je umalo mogla da ga košta mnogo ozbiljnije povrede.
- Hteo sam da pomognem nekome da mu rešim nešto u bolnici. Zvao sam bolnicu i dok je to bilo zauzeto ja sam rastavljao pištolj i izvadio sam metke i sve osigurao. Kako sam dobio liniju vratio sam metke u pištolj i odložio ga sa strane - započeo je kompozitor.
Kako je dalje objasnio, do nezgode je došlo u trenutku nepažnje, kada je pokušao ponovo da rastavi oružje, ne shvatajući da su meci i dalje u njemu.
- Tada sam stavio slušalicu sa strane i uzeo sam ponovo da rastavim pištolj, ali su meci bili unutra. Kako sam nategao, vidim nešto zapelo i opalim. Najluđa scena je kada sam otvorio vrata, zovem Hitnu pomoć i kažem im: "Brate, vidi upucao sam se" i ulazi policija prva. Policajac ulazi i uzima oružje sa dva prsta i podigne ga gore, tada mu ispada pištolj koji je repetiran. Ja kako vidim da pada pištolj, bacam se sa sve rupom u hodnik jer kakve sam sreće, mene će u glavu da opali - ispričao je Mili u podkastu "Voštkast".
Preživeo tešku bolest
Živeli su tada svi u 15 kvadrata sa platom od svega nekoliko maraka, a jedan od najtežih trenutaka u Milijevom životu bilo je i saznanje da boluje od kancera tokom ratnih godina u Jugoslaviji.
- Nikada nisam uspeo da shvatim rat i to potenciranje nacionalizma i sve što se desilo na Balkanu tih 90-ih godina. Recimo, krenuo sam da izađem iz kuće, da se nađem napokon s devojkom koja mi se jako sviđala, a napolju sam zatekao tenkove kad sam izašao i ljude sa puškama. Pitaju me gde ću, ja rekoh samo da se vidim sa devojkom. Samo su mi rekli: 'Čoveče, dole u centru se puca i ratuje, vraćaj se odmah u kuću'. Ja sam bio totalno zbunjen, ali sam morao da ih poslušam", prisetio se Mili početka rata u Sarajevu.
"Moji su već bili izbegli u Beograd iz Osijeka, kada sam ja sa trojicom drugara odlučio da krenem iz Sarajeva za Beograd. Roditelji su krenuli u posetu stricu u Beograd i nisu ni znali da im je to poslednji put da će videti Osijek. Samo su im javili da se ne vraćaju i da je po život opasno da idu nazad, pa makar i po svoje stvari. To je bilo već '91. godine, dok sam ja godinu dana kasnije rešio da pobegnem za Beograd - pričao je pa nastavio:
- Nas četvorica smo seli u 'jugo', koji je bio sav izrešetan jer je stajao na mestu gde se pucalo. Nismo imali staklo na prozorima, šoferki, morali smo celi da se zamotamo dok smo putovali, jer je napolju bilo jako hladno. Sećam se kako smo prelazili preko nekih brda, nismo ni znali tačno put i odjednom dolazimo do barikada na putu. Tu stoje ljudi s puškama i mi nemamo pojma šta da očekujemo. Međutim, pustili su nas kad smo im pokazali lične karte, vikali su: 'Ovi su naši'. Došao sam u Beograd samo u jednim farmerkama i majici koje sam imao na sebi. Kad sam pomislio da ne može gore, taj rat i izbeglištvo, tada su mi našli maligno oboljenje. To je bio rezultat tog nekog stresa i mog unutrašnjeg razočaranja zbog rata."
Iako su se njegovi roditelji ubrzo zaposlili kao lekari u Beogradu, naredne godine bile su jako teške za Milijevu porodicu.
"Roditelji, brat i ja smo u Osijeku živeli u stanu koji je ranije bio banka, imao je 450 kvadrata i svoj park, a onda smo došli u Beograd u 15 kvadrata. To je bila vešernica na vrhu zgrade, gde je jedan deo improvizovan sa lavaboom i tušem, kao spoljni toalet. Nas četvoro smo tu živeli, ali se sećam da smo bili srećni. Vladala je ljubav između nas i ni jednog trenutka nismo očajavali iako smo živeli u bedi, plate mami i tati su bile po 2,3 marke, a hleb je bio 500 hiljada. Sve dok nismo saznali za tu moju bolest bili smo zaista rasterećeni, jer nismo želeli da gledamo unazad, već samo napred. Godinu dana sam se lečio i bio na hemioterapiji. Tada je ta terapija bila strašno teška i agresivna, ali sam uspeo da se izborim. Čak sam uspeo da završim i treću godinu na fakultetu. Išao sam sa sve braunilama u rukama na ispite", ispričao je kompozitor u emisiji "Preživeli" na K1 televiziji.
Milijevu tešku životnu priču, možete pročitati OVDE.
Kurir.rs